Posts in category: Uncategorized @sr

„Izvolite moju vizit karticu. Tu je broj mog mobilnog telefona, pejdžera, fiksnog telefona i drugog pejdžera. Nikad ne idem na odmor, nikad nisam bolestan i ne slavim nijedan veliki praznik.”

Dwight K. Shrute

Mnogo ljudi mi godinama postavlja pitanja o odlasku na odmor, odsustvu s posla i slično, i tome kako ili zbog čega ništa od toga ne koristim, pa sam rešio da ovako objasnim, jednom zauvek.

Retrospektiva mog odmora

Nisam išao na odmor u poslednjih, ne sećam se koliko godina, ali, recimo da ih je 25. Putovao sam jednom u Arizonu gde sam, praktično, neko vreme bio van posla. Bio sam slobodan popodne ili imao dane sa manje aktivnosti. Nekoliko puta sam bio bolestan i mislim da sam jednom, dva i tri puta odsustvovao po jedan dan zbog bolesti. Ali sam, svesno i namerno, u poslednjih 25 godina radio bukvalno svakog dana, uključujući vikende i praznike.

Kontekst odmora

Odrastao sam u gradiću, u ruralnom severnom Mejnu, gde odmori nisu baš uobičajeni. To je, po američkim standardima, siromašno područje, pa ljudi nisu ni imali novac za odlazak na odmore. Mnogo njih je radilo u mlinovima, koji su tokom leta bili zatvarani na dve nedelje i to je bio sav odmor. Za odmor se nije prijavljivalo, niti se on tražio, kao što je to slučaj u mnogim današnjim kompanijama. Ko nije radio u mlinu, verovatno je bio zemljoradnik, a zemljoradnici nikada ne mogu da odmaraju (osim ako ne unajme nekog da radi na imanju). Nije baš da moji sugrađani i porodica nisu uživali u aktivnostima kao što su, na primer, pecanje, vožnja motornim sankama i slično, ali koncept uzimanja čitave nedelje da bi se negde otputovalo i nešto radilo, nije bio oubičajen ili čest kao što je sada, pa za mnoge porodice nije bilo toga.

Odmori su loši

Tako je bilo i u našoj porodici. Mi smo, naravno, znali šta odlazak na odmor podrazumeva, ali nismo shvatali takav koncept zabave. Uprkos tome, moja porodica je odlučila, iz nekog razloga, da počnemo da odlazimo na odmor svakog leta i iznajmljujemo kolibu ili prikolicu pored jezera, koja se nalazila samo nekoliko milja od naše kuće. Moji roditelji su čitali knjige ili gledali televiziju, a osam godina mlađa sestra i ja trebalo je da se zabavimo tako što bacamo kamenčiće u jezero.

Ironija je bila u tome što sam ja bio potpuno srećan kod kuće. Imao sam imanje sa mnogo životinja o kojima sam brinuo i mnoge druge aktivnosti koje su me okupirale. I tokom “odmora”, svakako sam morao da odlazim kući da obavljam jutarnje obaveze, ali sam dobio i priliku da ostatak dana ostajem na jezeru ne radeći ništa. Morao sam da vozim bicikl 3-4 milje u jednom smeru.

Moj ujak je nedavno pomenuo koliko mu je nešto bilo smešno – kada su nas posetili kraj jezera, cela porodica je bila tamo, samo sam ja nedostajao zato što sam bio kod kuće, jer sam “voleo da radim”. Da, voleo sam, ali nisam imao srca da mu kažem da sam, uz to, mrzeo odmore kraj jezera.

Odsustvo stvara probleme

Situacija koja se dogodila prošle nedelje podstakla me je da napišem ovaj blog. Nikad ne izlazim uveče, ne zabavljam se i slično, ali prošle nedelje sam izašao. Zamolio sam suprugu da zatvori štalu i zaključa životinje tokom noći, ali je nešto krenulo po zlu, kada sam se ujutru vratio, video sam da su kojoti zaklali petinu moje živine.

Razmislite samo. Izašao sam jedne noći za poslednjih, verovatno 10 godina, vratio se i zatekao katastrofu. To je mikrokosmos mojih 20 godina kao osnivača i izvršnog direktora kompanije. Ako bih se udaljio na dan, uvek bih se vraćao nekom velikom problemu. To me je uslovilo da se nikad ne udaljavam, posebno sa mojom uopštenom averzijom prema odmorima (vratite se nazad) i nekim lošim iskustvima (čitaćete u daljem tekstu).

Da, siguran sam da će mnogi reći “samo zaposli ljude da vode posao umesto tebe”, kao da je to lako učiniti. Čak i pored izuzetnih ljudi koji su radili za mene, nije im bilo lako i nisu uspevali da pokriju sve ono što ja jesam. Ali, dobro, slobodno verujte da je to moguće…

Drugi primeri

Pored toga što mi nije godio nijedan trenutak proveden na odmorima kraj jezera, nekoliko loših stvari se dogodilo svaki put kada sam bio prinuđen da izađem iz svoje radne i srećne svakodnevice da bih išao na usiljene, „zabavne“ odmore.

Jednom prilikom, na lokalnoj farmi sam dobio unapređenje na poziciju “farm wright”. Još nisam ni stupio na dužnost, kada me je vlasnica farme pozvala i zatražila da počnem rad. Rekao sam joj da bi trebalo da sam “na odmoru ili tako nešto”. Zamolila me je da ponovim šta sam rekao, pa sam ponovo izgovorio “na odmoru sam”. Odgovorila je sa “doviđenja” i nikad mi se više nije ponovo javila. Čuo sam da je moj prijatelj, koji je je isprva propustio priliku za taj posao, dobio unapređenje na tu poziciju i počeo da radi pre nego što sam se ja vratio s odmora.

Da se vratimo na priču o mojoj zaklanoj živini, koja me je i navela da napišem ovaj blog. Jednog jutra, kada sam došao kući sa odmora kraj jezera, posle vožnje bicikom od 3 -4 milje, zatekao sam svu svoju živinu mrtvu. Pošto niko nije bio kod kuće, moje jato je bukvalno bilo laka meta za bilo šta u okolini, na primer, za pse, jastrebove, lisice… Bio sam toliko ljut i frustriran što sam bio odvojen od svog posla da radim nešto što ne želim, a sve je to za rezultat imalo uništenje mog posla. Zakleo sam se tog dana da nikad više nikome neću dopustiti da me ponovo odvoji od posla, što je stavilo tačku na sve odmore na jezeru u Mejnu, zauvek.

Kasnijih godina

Da pređemo na kasniji period kada sam radio u Bostonu, otišli smo na odmor na Karibe. Ne samo da je to bila jedna od najgorih nedelja u mom životu, jer sam mrzio apsolutno sve u vezi s tim mestom, nego, kada sam se vratio nazad, moje radno mesto je bilo u velikom neredu zbog ljudi koji su morali da pokrivaju moje poslove, a pritom to nisu iskreno želeli, pa su samo nabacali papire i neke dokumente. Uspeo sam da se rešim gomile koje su ostavili na mom stolu, ali sam se zarekao da im nikad neću dati drugu priliku za to, posebno ne da bih išao da radim nešto što nisam želeo. Osećao sam slatko zadovoljstvo dok pravio nered za radnim stolovima svojih kolega dok su oni bili na odmoru, znajući od tog momenta da oni nikad više neće biti u mogućnosti da mi na isti način uzvrate!

Moja politika o odmoru

“Pa ti onda ne dozvoljavaš ljudima da idu na odmor?!” Netačno, u stvari, moja kompanija pruža mnogo odmora. Dvoje njih je imalo 10 slobodnih nedelja godišnje, na kraju godine. Svako je na početku zaposlenja dobijao 6 nedelja, koliko se sećam, i to vreme se zatim povećavalo. Dozvoljavali smo slobodne dane za sve lokalne praznike plus 3-4 “pokretna” praznika. Dozvoljavali smo i 5 dana za odsustvo zbog bolesti ili privatnih razloga. A ako ne iskoristite sve ove dane, mogli ste da ih prodate kompaniji, ponekad i po višestrukoj vrednosti, odnosno po ceni duplo višoj od prekovremenog rada. Zato smatram da su odmori bili velika prednost zaposlenja u mojoj kompaniji, a takve uslove je zadržala i nova organizacija koja je preuzela moju kompaniju.

Lično, ne volim i ne cenim odlaske na odmore, ali svakako razumem da ih drugi vole, da su im potrebni i da u njima uživaju.

Moja uverenja

Verujem da, ako želite da budete uspešni, morate biti i prisutni na poslu. Ne možete nekome poveriti uspeh više nego što sam ja mogao da svojoj supruzi poverim sigurnost svoje farme. Time što ste odsutni, propuštate prilike i stavljate se u poziciju da se dogode rizici koje biste, u suprotnom, izbegli.

Ako želite da imate mnogo slobodnog vremena, to je u redu, ali onda predlažem da ne započinjete sopstveni biznis, “startup” ili da se bavite zemljoradnjom.

Ostalo

Da li tvoja porodica odlazi na odmore? Da, i uživa u njima, samo bez mene.

Zar ne voliš da provodiš vreme sa svojom decom i porodicom? Da, uvek sam tu za svoju porodicu i mnogo vremena provodim sa njima. Rad po sistemu “Working naked”, sa fleksibilnim radnim vremenom i izborom lokacije za rad, daje mi tu mogućnost.

Zar ti ne treba slobodno vreme da “napuniš baterije” za posao? Ne.

Zar ne shvataš da te odmori čine produktivnijim i efikasnijim? Ne. Izgleda da to ne misli ni moja mrtva živina.

Da li shvataš da kršiš neka pravila Evropske unije koja propisuju da svaki zaposleni dobija 12 nedelja odmora sa obaveznim vremenom za spa, tretmane lica i kupanja u blatu? Ja ne živim u Evropskoj uniji.

Originalni članak pročitajte ovde.

Posao nije život. U životu morate da se izvinjavate za svoje postupke u slučaju da vaši istupi to opravdavaju. Najviše (1) grešaka u poslu upravo su samo  greške. One nisu namerne, ne dovode do ogromne štete ili gubitka života, tako da retko stižu do nivoa na kom je potrebno izviniti se.

Saradnicima koji kažu “izvini” odgovaram da, osim ako mi ne pregaze psa, ne treba da se izvinjavaju.

Fraze gubitnika

Osim toga, ljudi imaju lošu naviku da koriste reč “Izvini” kao umesto iskrenog priznanja (Acknowledging) problema, preuzimanja odgovornosti (Responsibility) za njega i obavezivanja na njegovo rešavanje (Resolving), što je drugačije poznato kao ARR. Mnogi od ovih ljudi misle da jednostavno izvinjenje mogu da iskoriste u opštu svrhu, “kartu za izlazak iz zatvora” koja će ih odmah osloboditi preuzimanja odgovornosti, a ne da preduzmu korake kojim bi se obavezali na to da se greška ne ponovi u budućnosti. Ono što sam primetio o ljudima koji stalno, refleksno izgovaraju “izvini” jeste da oni konstantno, iznova i iznova, prave iste greške. Korišćenjem tog retoričkog sredstva ljudi naprave kratak spoj u procesu introspekcije, a to je neophodno da bi se preuzela odgovornost i da bi se na kraju usavršavalo, napredovalo i razvijalo. Oni smišljaju izgovore, okrivljuju druge, neuspeh pripisuju maleru, rade ono što nazivam “Fucking down”, umesto da priznaju grešku, što bi se moglo reči “Fucking up”.

Zato reč “izvini” nazivam “frazom gubitnika” i zato je zabranjeno da je koriste ljudi koji sarađuju sa mnom u bilo kojoj mojoj organizaciji.

Ako želite da radite, živite ili se ponašate “kao da” ste profesionalci, neko ko je vredan toga da bude angažovan, unapređen i slično, važno je da se ponašate “kao da” ste već ta osoba, što znači da treba da govorite kao ona, a ne kao gubitnik. Preuzimanjem odgovornosti za svoje postupke, umesto opuštenog i brzopletog izvinjenja, pokazaćete da ste osoba dobrih kvaliteta. Napisao sam članak o osobi koja je napravila više grešaka nego što možete da zamislite, ali se nije izvinila nijednom i na kraju je postigla uspeh i dobila unapređenje.

Reči ili dela

Deluje protivno zdravom razumu, bar na prvi pogled, kada menadžer, šef ili lider ne prihvata da neko posle greške odgovori sa “izvini”, a još manje kada mu zabrani da se uopšte izvinjava, ali ako je vaš cilj da se u stvari menjate i napredujete, izvinjenje je kontraproduktivno jer koči pozitivan napredak.

Od toga da govorim “izvini” odvikao sam se u vojsci. Prvi put kada sam se izvinio za grešku koju sam napravio bio je i poslednji put, i još imam snove (odnosno noćne more) o reakciji na svoje “izvini” koju sam dobio na treningu. Prvo sam bio uveren da se narednik nije pravedno poneo, da je osvetoljubiv i slično. Tek kasnije sam počeo da cenim dar koji mi je dao, a to je da nikad više ne moram da kažem “izvini”. Više se nisam osvrtao na reč čiji bi pomen negirao greške i isključio vas od preuzimanja odgovornosti za njih. Počeo sam da prisvajam svoje greške i, umesto “izvini”, koristim sledeće rečenice:

• To se neće ponoviti
• Smatrajte to rešenim
• Obavezujem se da rešim ovaj problem

Odustajanje od nezrele zavisnosti da refleksno koristite reč “izvini” jeste dar koji možete pokloniti samom sebi i znak je profesionalne zrelosti. Usredsređivanjem na postupke kao što su priznavanje (Acknowledging) problema, preuzimanje odgovornosti (Responsibility) i obavezivanje na njegovo rešavanje (Resolving) umesto pričanja praznih reči, ne samo da ćete pojednostaviti trenutnu situaciju, nego ćete napraviti napredak ka tome da osigurate da će se problemi u budućnosti ređe dešavati.

(1) U izuzetnim slučajevima, izvinjenja profesionalaca jesu opravdana, kao što pokazuje primer sramnog ponašanja sekretara američke mornarice Tomasa Modlija

Napisao Brian Lockwood.

Pošto ekonomija zasnovana na znanju nastavlja tranziciju ka tome da bude sve agilnija, dinamičnija, snažnija i da se sve više oslanja na rad na daljinu, klasični mikromenadžer je „vrsta koja izumire“, i to sa dobrim razlogom. Mikromenadžment dobija lošu reputaciju zbog toga što ima štetan efekat i usporava rast i produktivnost timova, koji, ako ostanu bez nadzora, mogu stopirati čitave organizacije.

Pojava koju često primećujem, ali se o njoj nikad ne govori, jeste sve veći broj članova tima koji odbijaju da razmišljaju, predvode, dele sa drugima, teže cilju i preuzimaju zaduženja i traže konstantnu pomoć, čak i pri obavljanju jednostavnih zadataka. Njih nazivam mikropratiocima.

Pa dobro, njima treba obuka? Ali čak i kada odgovorite na sva njihova pitanja, sprovedete ih kroz sve zadatke do temeljnog osposobljavanja za određene veštine, oni ih ni tada ne usvoje, već umesto toga nastave da stalno postavljaju pitanja. Ostale osobine mikropratioca su:

• Kada obave zadatke, toliko su loše urađeni da zahtevaju posvećenu kontrolu kvaliteta (QA) samo da bi se došlo do rezultata prihvatljivih sa minimumalnim standardima
• Imaju tendenciju da ne čitaju uputstva, traže odgovore ili drugačije pokažu bilo kakvu inicijativu da ukapiraju stvari
• Ne prate uputstva, iako su im data
• Stalno postavljaju pitanja, ali često ne slušaju odgovore ili ih uopšte i ne zapamte
• Uopšteno govoreći, nikad ne pokazuju inicijativu

Ovakvi ljudi se vode filozofijom da je im je nadređeni, u stvari, nadzornik na proizvodnoj traci, koji će suštinski upravljati njima kao da su mašine, dajući im uputstva za svaki zadatak, bez obzira koliko mali ili beznačajan bio. Takođe veruju da su odgovorni samo za svoj trud, a ne i za rezulate, tako da ishod i kvalitet svog rada ne smatraju svojom odgovornošću. Ove ideje im mogu biti duboko usađene i teško ih je promeniti, pogotovo kako postaju stariji.

Kako uočiti mikropratioca

• Postavljaju previše pitanja, a da često nimalo ne razmisle i primene osnovnu logiku. Mnoga pitanja su besmislena
• Imaju tendenciju da ponavljaju pitanja koja su već postavili, pa čak i samo pre dan ili dva
• Izgleda da ne pamte informacije. Zaboravljaju odgovore na pitanja, na mejlove, instrukcije koje su navodno pročitali
• Nikada ne čitaju uputstva, procedure i smernice samoinicijativno
• Prave iste greške iznova
• Nikada ne preuzimaju odgovornost za svoje postupke
• Ako se napravi greška, radije okrive druge nego što preuzmu odgovornost (“Fuck down” vs “Fuck up”)
• Stalno se žale na to da ih niko nije obučio ili/i da njihova obuka nije bila odgovarajuća, a i kada jesu obučeni, čak i formalno, steknu vrlo malo znanja
• Skloni su tome da kritike ne prihvataju dobro i sve shvataju lično
• Mikropratioci imaju tendenciju da koriste takozvane „fraze gubitnika“

Odakle mikropratioci dolaze? 

Nažalost, škole i univerziteti u istočnoj Evropi kao da su specijalizovani za školovanje mikropratilaca. Napisao sam članak o slučaju kada je student, u pokušaju da bude lider, zapravo bio izbačen sa fakulteta.

Ovakvi studenti postaju radna snaga i združe se sa mikromenadžerima, i tako privezani, jedni druge vuku naniže dok im karijere napreduju brzinom puža, ako uopšte napreduju, a za to vreme njihovi sposobniji vršnjaci, koji umeju da pokažu inicijativu, napreduju u skokovima. U najboljem slučaju, radeći dovoljno dugo i stičući iskustvo samo kroz čistu rutinu, uspinju se u organizacijama dok sami ne postanu mikromenadžeri i tako se ciklus nastavlja.

Mogu li se spasiti?

Pojedini, a možda i mnogi, mogu. Rano samom početku njihovog angažovanja u organizaciji, možete raditi sa njima i pokušati da ih odviknete od ovih sklonosti. Napravili smo spisak vrednosti posebno napravljen da osnaži i ohrabri ljude da pokažu inicijativu. Neverovatno je videti reakcije kada ljudi shvate da zapravo mogu da istupe, da pokažu inicijativu i samostalno razmišljaju, da su podstaknuti da pravi sopstvene odluke. Zapravo, neki članovi tima, koji su počeli kao mikropratioci, postali su jedni od najboljih lidera sa kojima sam ikada radio.

Nažalost, drugi se ovome opiru celim svojim bićem. Nakon mnogo uspona i padova, možda ćete zaključiti da će ta osoba uvek biti mikropratilac i jedina opcija je da je pustite. Postoji mnogo kompanija koje bi bile srećne da imaju jednu takvu osobu i da je dodele mikromenadžeru koji će biti prezadovoljan nadzorom nad tako jednog vernog podanika.

Radikalni koncepti

Suprotna mikromenadžmentu je holakratija, gde u suštini svako upravlja sobom. Ne verujem da je prava holakratija moguća, ali mi smo joj veoma blizu. Naš spisak vrednosti ima za cilj da naglasi činjenicu da smo oslobođeni rasporeda, tačnih lokacija za rad i šefova.

I pored toga što sam bio izvršni direktor (CEO), moja interna titula, i mog operativnog direktora (COO), bila je „facilitator“. To znači da sam bio tu da pomognem ljudima da rade svoj posao, a ne da im govorim kako da ga rade ili da ga obavljam sam. Sve ovo funkcioniše samo ako u kompaniji imate mnogo „samopokretača“, spremnih i voljnih da preuzmu inicijativu. Mikropratioce treba brzo identifikovati i pretvoriti ih u „mikrolidere“, ili ih podstaći da pronađu uloge u radnom okruženju sa manje mogućnosti.

Napisao Brian Lockwood.

Upravo sam pročitao dobar članak da je stvaranje poverenja jedno od prvih 5 svojstava dobrog vođe. Ali, šta je sa decentralizovanim, izmeštenim, „offshore“ i timovima na daljinu? Da li se i oni računaju? Da, stvaranje poverenja zapravo je još važnije u kontekstu „offshore“ razvoja.

Izgradnja poverenja sa vašim timom „offshore“ radnika, bilo da su oni nasleđeni, rade puno radno vreme, da su podizvođači ili frilenseri, uključuje mnogo sastanaka, diskusija, otvorenu komunikaciju „iz srca“, angažovanje na društvenim mrežama, vežbe za „team building“ i još mnogo toga…

Ma šalim se. Nikoga nije briga za to.

Ključne brige vašeg tima su:

1. Da li ću biti plaćen?
2. Da li ću biti plaćen?
3. Da li ću biti plaćen?

Ništa što možete učiniti, recimo – koordinisanje, neće biti važno ako ne dokažete da možete i želite da plaćate svoje ljude:

• na vreme
• u celosti
• i precizno, bez grešaka, smanjenja zarade…

Plaćanje treba da učinite ne samo prioritetom, već i osnovnom vrednošću svoje kompanije.

Pozadina priče

Za razliku od SAD-a, gde se ljudima uglavnom plaća na vreme i u celosti (mada postoje značajni izuzeci), u mnogim kompanijama u razvoju plaćanje je kao bacanje novčića. Možda ćete biti plaćeni, možda nećete. Možda ćete biti plaćeni u celosti, možda nećete. To izaziva mnogo nepoverenja i neizvesnosti koje ćete zateći kada vodite „offshore“ timove.

Međutim, i ugovorci u bazi firme žele da budu plaćeni takođe i, shodno tome što imaju status privremenog radnika, često nalete na probleme. Vaš posao bi trebalo da bude da se postarate da i oni budu plaćeni, čak i ako zarade više od vas!

Moj glavni posao

Nekada sam se šalio da je moj posao u staroj „startup“ firmi bio da plaćam ljudima. Sve što sam radio osim toga bio je dodatni posao! Ali ima puno istine u tome. Kada sam plaćanje mogao da izvedem efikasno i uspešno, gradeći poverenja posle svakog ciklusa plaćanja, zaista sam postizao napredak u stvaranju poverenja, a to je ključni temelj na kom se gradi sve ostalo. Da nisam mogao to da postignem, zaista ne bih imao tim.

Jedna od stvari kojima se najviše ponosim je to što sam oko  15 godina vodio međunarodni platni spisak sa stotinak ljudi. Nikada se nije desilo da:

• nekome ne platim
• nekome zakasni uplata
• napravim greške u plaćanju koje nisu mogle odmah da se isprave, i to u retkim prilikama u kojima su se desile

Povremeno sam nudio ljudima da se kladimo u 1.000 dolara ako nađu nekoga ko tvrdi suprotno. Nikad niko nije to učinio.

Potpuno transparentno: moja supruga je zapravo vodila knjige za moju kompaniju, uz mnoge druge stvari, i dobija najviše zasluga za brz i efikasan rad!

Postavljanjem platnog spiska na vrh prioriteta u kompaniji, bukvalno stavljate novac na mesto vaših usta, radeći to, uspostavljate poverenje svog tima.

Spoljni saradnici (sub-contractors)

Nikada ne plaćam rad pre nego što je gotov. Ali s druge strane, nije fer očekivati da neko nimalo ne bude plaćen za veće ugovore sa fiksnom ponudom sve dok oni ne budu završeni. Uveli smo pouzdani sistem plaćanja za sve svoje podizvođače da im se isplaćuje na osnovu, potpuno verifikovanih, ostvarenih poslovnih ciljeva.

Opet, ne mogu da prihvatim zasluge za ovo jer je moj tim za operativne poslove u Srbiji upravljao svim tim ugovorima, uključujući i sve te isplate. (1)

Naučene lekcije

• Platite pre kraja meseca. Plaćali smo i ranije, što je tim cenio. Plaćanje na dve nedelje bilo bi još bolje, ali to nismo postigli
• Sledite strog postupak kontrole kvaliteta (QA) da budete sigurni da su sve isplate izvršene precizno
• Dozvolite članovima tima da probleme sa plaćanjem predoče direktno izvršnom direktoru. Ne mogu se setiti više od jednog do dva mejla u vezi sa isplatom za ovih 15 godina jer je moj tim za ljudske resurse (HR) bio odličan. Ali samo saznanje da mogu da mi se obrate u vezi sa plaćanjem, mnoge ljude opušta
• Pokušajte da pokrijete što više naknada i troškova, kao što je, na primer, internet
• Usredsredite se na platne liste kada se bavite time. Nemojte dozvoliti da to bude samo još jedan zadatak kojim upravljate tog dana. Morate posvetiti dovoljno vremena da se fokusirate isključivo na to, sve dok ne završite, i ne dozvolite da vas prekidaju ili ometaju
• Platite troškove narednog meseca. Ljudi ne treba da čekaju 6 meseci da nadoknade troškove koje su napravili na poslu

Rezime

Pokazivanjem ljudima da vam je plaćanje za njihov rad glavni prioritet, možete ukloniti brigu, nesigurnost, odvlačenje pažnje vašeg tima i omogućiti mu da se potpuno fokusira na posao koji obavlja. Čini se jednostavnim, ali poznajem mnogo menadžera koji to ne cene u potpunosti i rezultati njihovih „offshore“ timova trpe zbog toga.

(1) više od 60 sklopljenih ugovora

Napisao Bran Lockwood.

U naslovu ovog teksta sam slagao jer navodim na zaključak da ću se, osim sa “daću sve od sebe”, baviti i drugim frazama. Iskreno, uradio sam najbolje što sam mogao. Pa, u čemu je problem?

Kada ljudi kažu da će “dati sve od sebe”, to me zaista nervira. Toliko je toga obuhvaćeno tom malom frazom, od čega baš ništa nije dobro, a ljudi koji je koriste znaju to jako dobro. Koriste je kao retoričko sredstvo da istovremeno smanje očekivanja i da otmu kontrolu za procenu ishoda zadatka iz tvojih ruku i potpuno je preuzmu.

Ljudi će reći “Nemoj da pridikuješ, oni samo pokušavaju da kažu pravu stvar”. Moj odgovor je da nije tako, reči imaju značenja i ljudi vrlo dobro znaju značenje ove fraze, pa je koriste sa svrhom; namera i upotreba ovih reči je u najboljem slučaju beskorisna, a u najgorem – neusklađena sa ciljem i kontraproduktivna. Njenim korišćenjem prenosite nekome da se ne može osloniti na vas da ispunite zadatke, čak i ako ste potpuno posvećeni tom cilju. Ovo vas izdvaja od iskusnijih profesionalaca koji nikad ne koriste tu frazu (to su isti ljudi sa kojima želite da razgovarate „kao da“ ste jedan od njih, iako to još niste u potpunosti dostigli).

Nepoznanica

Kada kažete “Daću sve od sebe”, tu postoji jedna velika neizvesnost. Šta je to “sve”? Šta ako vaše “sve” nije dovoljno dobro? Šta ako vaše “sve” nije dobro uopšte? Ako treba da završite izveštaj do kraja nedelje ili će u suprotnom ceo vaš tim ostati bez posla, da li biste više želeli da se neko obaveže da to završi ili da “da sve od sebe”? Prećutnim prihvatanjem tog “sve” implicitno pristajete čak i na to da izveštaj ne bude urađen i da svi izgube posao – pa u redu je, osoba je dala sve od sebe.

Samoprocena

Drugi problem koji primećujem kada ljudi kažu da će dati sve od sebe jeste da oni time implicitno sebi daju za pravo da sami postave kriterijum svog učinka ili ga, drugim rečima, usvajaju (internalizuju). Mi nikada o sopstvenom uspehu ne sudimo sami, bez obzira na to koliko težimo da steknemo određeni nivo kontrole nad ličnim brendom. U stvarnosti, naš uspeh, ili neuspeh, uvek će biti ocena koju nam drugi daju na osnovu naših dostignuća. Drugačije rečeno, uspeh je eksternalizovan. Činioci, ljudi, sudije koje nisu vi, odrediće vaš stepen uspeha.

Kada je reč o poslu, vaš uspeh biće određen vašim rezultatima, proizvodnjom, povratnom informacijom i tako dalje, svim tim obuhvaćenim stvarima i vama isporučenim od strane nadređenog. Da li ste od sebe dali sve, ili ništa, ili bilo šta između te dve krajnosti, potpuno je beznačajno. Kada implicitno pokušate da postavite drugačiji standard, zatim da usmerite povratnu informaciju svog nadređenog – to je klasični primer neusklađenosti sa ciljem. Treba da prihvatite činjenicu da će, bez obzira na vaš trud, i lične standarde poput “sve od sebe” i sličnih koncepta, vaš uspeh odrediti neko drugi.

Smanjena očekivanja

Najveći razlog zbog kog ljudi koriste ovu frazu jeste da smanje očekivanja. Tako na kraju, ako zadatak bude neuspešan, mogu da kažu “Pa dobro, dao sam sve od sebe” i time spuste kriterijum da bi bar neki doživljaj uspeha spasili od gubitka. Usvajanjem takvog stava u kompaniji, svako bi mogao da dobije unapređenje tek onako, prema njegovim unutrašnjim kriterijumima, a to je da je dao sve od sebe. Proizvodnja bi mogla da se uspori, prihod da opadne, profit da nestane i cene akcija da padnu, ali sve dok svi daju sve od sebe, kao kolektiv možemo da odmaramo. Tako posao ne funkcioniše.

Preduzeća na kraju uspevaju kao celina, koja se oslanja na sabrane mikro-uspehe svih pojedinačih stejkholdera. Uspeh, a ne neki neopisivi koncept vezan za trud, mora da se očekuje i postigne. Nema drugog načina.

Prekinuto liderstvo

Lideri ne mogu da odu kod akcionara ili investitora i da kažu “daću sve od sebe”. Uz smeh bi bili isterani iz prostorije, odmah nakon što dobiju otkaz. Taj smisao za očekivanja, koji postoji na najvišoj instanci, treba da se sprovede na svakom organizacionom nivou, sve do najniže rangiranog radnika. Kada se od zaposlenih jednostavno zatraži da daju sve od sebe, a od organizacije kao celine zahteva se da uspe, postoji osnovna diskonekcija. Ovo bi dovelo do kontradikcije. Da bi bio u skladu sa ciljem, svako u organizaciji mora da se posveti ideji da makar ispuni očekivanja i postigne rezultate, čak i pored toga što, u realnosti, očekivanja nisu uvek ispunjena.

Ovaj tekst deo je serije “Fraze gubitnika”.

Napisao Brian Lockwood

Verujem da je propratno pismo od bitnog značaja u povećanju šanse da dobijete posao. Navešćemo neke šablone i primere koji vam mogu pomoći. Primeri su prilagođeni za prijave poslodavcima iz Sjedinjenih Američkih Država.

Preporučio bih vam da:

• Konvertujete propratno pismo u PDF
• Propratno pismo obuhvata jednu stranicu
• Prilikom apliciranja, zakačite rezime (CV) kao zaseban PDF dokument i prosledite ga putem mejla.

Početak mejla

U većini slučajeva poslaćete rezime i propratno pismo putem mejla, pri čemu možete koristiti ovaj šablon:

Poštovani Brajane,

Prijavljujem se za (navesti poziciju). U prilogu mejla nalaze se propratno pismo i rezime.

Zahvaljujem Vam na razmatranju ove prijave.

S poštovanjem,

(Ime i prezime)

Šabloni

U ovim šablonima se mogu naći segmenti za:

• predstavljanje
• preporuku
• radno iskustvo
• veštine
  • obrazovanje
  • veštine koje se mogu nadograditi, odnosno lake veštine
  • tvrde veštine
  • postignuća
• sposobnost prilagođavanja drugoj kulturi (za kompaniju u SAD-u)
• rezime i reference
• traženje pomoći

Datum
Ime primaoca
Naslov
Kompanija

Poštovani (ime i prezime),

Pišem u vezi sa slobodnim radnim mestom (navesti naziv pozicije). Hvala na vremenu da razmotrite moje kvalifikacije.

Na ovu priliku mi je ukazao (ime i prezime) koji radi u Vašoj kompaniji kao (navesti njegovu poziciju). Smatram da je (ime i prezime osobe koja vas je preporučila) zadovoljan i da se dokazao na svojoj poziciji. Verujem da mogu ostvariti njegov uspeh, ukoliko mi se pruži prilika i (ime i prezime osobe koja vas je preporučila) je pristao da garantuje za mene (kao i ostali čije su preporuke dostupne na Vaš zahtev).

Na osnovu opsežnog istraživanja u vezi sa (navesti ime kompanije), verujem da se veoma brzo mogu prilagoditi Vašoj jedinstvenoj kulturi, načinu poslovanja i dati pozitivne doprinose (navesti primer).

Budući da posedujem (navesti različita zvanja, diplome, sertifikate), smatram da mogu izvršavati (navesti različite dužnosti).

Cenjen sam po sledećim veštinama (navesti neke „prenosive veštine“).

U toku svoje profesionalne karijere, demonstrirao sam visok stepen posvećenosti i truda. (Navesti tri ili više postignuća koja su relevantna s obzirom na opis posla).

Moje poznavanje engleskog jezika, kao i zaljubljenost u američku kulturu, uključujući muziku, sport i filmove, kao i moje ambicije, radna etika i veštine komunikacije, omogućiće mi da se veoma brzo prilagodim i, konačno, uspem u Vašoj kompaniji sa sedištem u Americi.

Nadam se da ću, zbog navedenih kvalifikacija i iskustva, biti prava osoba za (navesti traženu poziciju) i da ću doneti značajno pojačanje vašem timu. U skladu sa tim, prilažem i rezime. Takođe, mogu obezbediti i preporuke, na Vaš zahtev. 

Ako vas je moja prijava zainteresovala, slobodno me možete kontaktirati, radovao bih se narednim koracima u selekciji. Možete me kontaktirati na bilo koji od navedenih načina, u svako doba.

Zahvaljujem se na razmatranju ove prijave,

---

(Ime i prezime)

(Broj mobilnog telefona) | (Email) | (Linkedin)

Primer 1

Ovo je primer propratnog pisma napisanog po šablonu, za kandidata koji ima preporuku i zadovoljavajuće iskustvo.

Feb 20, 2020
Brian Lockwood
CEO
Znam

Poštovani Brajane,

Pišem u vezi sa slobodnim radnim mestom na poziciji marketing stručnjaka. Hvala na vremenu da razmotrite moje kvalifikacije.

Za ovaj posao me je preporučio Nikole Kadrić, koji radi kao analitičar u jednom od Vaših sektora. Uvideo sam da je on veoma zadovoljan i da se dokazao na svojoj poziciji. Verujem da mogu ostvariti njegov uspeh, ukoliko mi se pruži prilika, i Nikola je pristao da garantuje za mene (kao i ostali čije su preporuke dostupne na Vaš zahtev).

Na osnovu detaljnog istraživanja o poslovnom inkubatoru Znam, verujem da se veoma brzo mogu prilagoditi Vašoj jedinstvenoj kulturi i dati pozitivan doprinos. Veoma cenim napore zajednice da pomogne siromašnoj deci u Bruklinu i u tome bih voleo da učestvujem u svoje slobodno vreme. Zainteresovan sam i za Vaš program za razvijanje budućih lidera, nakon što se čvrsto pozicioniram u kompaniji.

Sa diplomom strukovnih studija u marketingu, kompententan sam da izvršavam zadatke koji se odnose na brending, reklamiranje, SEO i uređivanje web-sajtova.

Cenjen sam zbog svog timskog rada, organizacionih sposobnosti i komunikacionih veština.

Odlično poznajem obradu teksta, tabelarne prikaze, grafičke obrade i WordPress.

Tokom profesionalne karijere, demonstrirao sam visok stepen posvećenosti i truda. Predvodio sam tim marketing praktikanata tokom leta, organizovao učešće naše kompanije na lokalnim sajmovima zapošljavanja i kreirao sam i upravljao HR bazom podataka, kako bih bolje pratio i obrađivao prijave.

Moje poznavanje engleskog jezika, zaljubljenost u američku kulturu, uključujući muziku, sport i filmove, kao i moje ambicije, radna etika i veštine komunikacije, omogućiće mi da se veoma brzo prilagodim i postignem uspeh u Vašoj kompaniji.

Nadam se da ću, zbog navedenih kvalifikacija i iskustva, biti prava osoba za poziciju marketing stručnjaka i da ću doneti značajno pojačanje vašem timu. U skladu sa tim, prilažem i rezime. Takođe bih mogao da obezbedim preporuke, na Vaš zahtev.

Ako vas je moja prijava zainteresovala, slobodno me možete kontaktirati, radovao bih se narednim koracima u selekciji. Možete me kontaktirati na bilo koji od navedenih načina, u svako doba.

Zahvaljujem se na razmatranju ove prijave,

---

Dejan Marković

9192588564545 | dejan.marković@gmail.com | https://www.linkedin.com/com/in/DMarkovic/

Primer 2

Ovo je primer propratnog pisma kandidata koji nema preporuku, ni zadovoljavajuće iskustvo.

Feb 20, 2020
Brian Lockwood
CEO
Znam

Poštovani Brajane,

Pišem u vezi sa slobodnim radnim mestom na poziciji marketing stručnjaka. Hvala na vremenu da razmotrite moje kvalifikacije.

Na osnovu detaljnog istraživanja o poslovnom inkubatoru Znam, verujem da se veoma brzo mogu prilagoditi Vašoj kulturi i načinu poslovanja i dati pozitivan doprinos. Veoma cenim napore zajednice da pomogne siromašnoj deci u Bruklinu i u tome bih voleo da učestvujem u svoje slobodno vreme. Zainteresovan sam i za Vaš program za razvijanje budućih lidera, nakon što se čvrsto pozicioniram u kompaniji.

Sa diplomom strukovnih studija u marketingu, kompententan sam da izvršavam zadatke koji se odnose na brending, reklamiranje, SEO i uređivanje web-sajtova.

Cenjen sam zbog svog timskog rada, organizacionih sposobnosti i komunikacionih veština.

Odlično poznajem obradu teksta, tabelarne prikaze, grafičke obrade i WordPress.

Iako ne posedujem značajno poslovno iskustvo, kao nov na tržištu rada, završio sam trening mekih veština i bio među trećinom najboljih polaznika (vidite sertifikat u prilogu) lokalnog, neprofitabilnog poslovnog inkubatora Znam. Osim toga, posedujem sertifikat o naprednom poznavanju konverzacije i pisanja na engleskom jeziku (uključujući brzo kucanje od 50 reči u minutu). Na osnovu mojih postignuća u ovom programu, izvršni direktor poslovnog inkubatora Znam – Brajan Lokvud, spreman je da mi da pisanu ili telefonsku preporuku.

Moje poznavanje engleskog jezika, zaljubljenost u američku kulturu, uključujući muziku, sport i filmove, kao i moje ambicije, radna etika i veštine komunikacije, omogućiće mi da se veoma brzo prilagodim i postignem uspeh u Vašoj kompaniji.

Nadam se da ću, zbog navedenih kvalifikacija i iskustva, biti prava osoba za poziciju marketing stručnjaka i da ću doneti značajno pojačanje vašem timu. U skladu sa tim, prilažem i rezime. Takođe bih mogao da obezbedim preporuke, na Vaš zahtev.

Ako vas je moja prijava zainteresovala, slobodno me možete kontaktirati, radovao bih se narednim koracima u selekciji. Možete me kontaktirati na bilo koji od navedenih načina, u svako doba.

Zahvaljujem se na razmatranju ove prijave,

---

Dejan Marković

9192588564545 | dejan.marković@gmail.com | https://www.linkedin.com/com/in/DMarkovic/

Napisao Brian Lockwood.

Obraćanje

Šta

To je jednostavno napisana obraćanje osobi kojoj pišete elektronsku poštu.

Na primer:

Brajane,

Zašto

Kada koristite pozdrav, šaljete neku od sledećih poruka:

• Možete komunicirati profesionalno, dakle – vi ste profesionalac
• Možete izdvojiti vreme da se formalno obratite osobi kojoj pišete mejl ili da joj, drugim rečima, ukažete poštovanje, bez obzira na to da li je reč o nadređenom, vašem kolegi ili podređenom
• Ako pišete mejl za više primalaca, treba da pojasnite ili potvrdite ko je glavni primalac, ukoliko postoji. Tako je, možete glavnog primaoca ubaciti u KOME („TO“) polje, a ostale u CC, i ovaj jednostavni postupak služi da to jasnije predstavite
• Pozdrav služi da započne komunikaciju kojom se sprečava da nepristojno uletite u nju. Na primer, da li biste, kada sretnete nekog na ulici, odmah pitali gde se nešto nalazi? Ili biste rekli: “Izvinite, gospodine” ili “Oprostite što smetam” i slično?

Kada

Jednostavno pravilo jeste da uvek koristite pozdrav u prvom mejlu prepiske.

Mora da postoji pozdrav u mejlu:

• kada nepoznatom primaocu, kandidatu, kupcu, potencijalnom zaposlenom i slično pišete prvi put
• kada pišete nekome drugi, treći ili n-ti put
• kada pišete svom šefu, saradniku, kolegi
• kada komunicirate preko socijalnih mreža. Ako ne koristite mejl, to nije izgovor da ne komunicirate profesionalno

Posle prvog mejla, u određenoj prepisci, niste više u obavezi da ponavljate pozdrav, iako se i dalje može koristiti, i ja bih često nastavio da to radim.

Imam jednostavnu metodu za postupanje sa mejlovima u kojima izostaje pozdrav. Ako stižu od nekog izvan moje kompanije, i ne od klijenta (ili nekog drugog s kim sam u obavezi da razgovaram), ignorišem ih. Ako dolazi iz moje kompanije, obratim se osobi koja ga je poslala i podsetim je kako treba da se komunicira elektronskom poštom.

Iz moje perspektive, retko se može naći mejl bez pozdrava koji sam ja napisao. Poslao sam na desetine, ako ne i na stotine hiljada mejlova i pretpostavljam da 99,9 odsto njih imaju pozdrav. Tu se nalaze i oni, u kojima je nekome namerno uskraćeno poštovanje, tako da nedostatak pozdrava ima svrhu.

Kako

Jednostavno pravilo: Ono što je prvo, to je i najbolje (odnosi se na “first name”)

U Americi, korišćenje imena, na primer, “Brajane”, bez reči “dragi” ispred njega, je poželjno.

Ne bih preporučio ni “gospodine” ili “gospođo” uz prezime. U svetu informacionih tehnologija takvo obraćanje je zastarelo.

Postoji šala – “gospodin (prezime)” je moj otac.

Osim toga, čak i ne znam koji je pravilan način da se obratite ženi, pošto to zavisi od toga da li je udata. Da li treba “gospođo” ili “gospođice”? Nemam predstavu o tome. Ovaj problem ćete izbeći tako što ćete koristiti samo njeno ime.

Da li je korišćenje samo imena suviše neformalno? Za mene nije, a bio sam u vojsci i držim se korespondecije sa punim poštovanjem.

Napomena: Niko više ne koristi reč “gospodine” (“Sir”) u Americi. Izvinite. Ako se nekome obratite sa “gospodine”, uklapate se u Englesku 19. veka, ali je ovde i sada to suviše formalno. Odmah ispravljam ljude koji mi se na poslu obrate sa “gospodine” i kažem im da ne moraju to da čine (što bih više i voleo). Jedna stara vojna šala glasi ovako: “Ne zovi me Sir, jer ja svoju platu teško zarađujem.“ Ipak prihvatam da postoje slučajevi, kao što su telefonski razgovori sa kupcima, gde je takvo obraćanje korisno i odgovarajuće.

Pozdrav

Šta

Jednostavna oproštajna poruka poput “sve najbolje”, “s poštovanjem”, “topli pozdrav” i slično na kraju vašeg mejla.

Zašto

Da li biste samo spustili telefonsku slušalicu, a da ne kažete “doviđenja” nekome? Naravno da ne biste. Izostavljanje pozdrava može da se shvati kao neprimereno i nepristojno.

Kada

Uvek u prvom mejlu prepiske. Izostavio bih ga u narednim mejlovima osim ako imate osećaj da će to biti poslednji mejl u prepisci.

Kako

• S poštovanjem (“Sincerely”)
• Sve najbolje (“Best”)
• Pozdrav (“Regards”)
• Srdačan pozdrav (“Best regards”, “Kind regards”)

Moj omiljeni pozdrav jeste “hvala”. S tim nikako ne možete da pogrešite, u većini slučajeva.

Tom,

Možeš li da mi kažeš novosti u vezi sa statusom sastanka?

Hvala,

Brajan

Napomena: Imati automatski potpis u mejlu nije pozdrav, niti je izgovor da ga ne upotrebite. Ali, ako ste lukavi i pametni, možete uklopiti pozdrav u svoj potpis, u slučaju da se perfektno uklapa u font vašeg mejla, tako da izgleda kao da ste kucali tekst. Video sam mnogo situacija u kojima su ljudi to pokušali, ali nisu uspeli, pa ako želite da to uradite, uradite kako treba ili svaki put kucajte iznova.

Zamerke

Od nekih ljudi čujem prigovore da je ovo nepotrebno i da se podrazumeva. Ne slažem se. Kada primetim nedostatak pozdrava, to shvatim kao znak nepoštovanja. Ako želite da rizikujete da izazovete takvu reakciju primaoca mejla, slobodno tako uradite i okušajte sreću. Ali vredno je delića sekunde više (vidi naredno).

Drugi prigovor koji čujem jeste da pisanje pozdrava oduzima mnogo vremena za kucanje. Moj uobičajen odgovor na to jeste – naučite da kucate brže. U eri znanja, zaposleni koji ne ume da kuca izuzetno brzo jednostavno nije opcija.

Napisao Brian Lockwood